Bovanovi pijuni obrukali i sebe i Hrvatski zagonetački savez!

Na razna enigmatska i logička takmičenja u Hrvatskoj dolazio sam nebrojeno puta, i to u godinama kad su odnosi između naše dve zemlje bili zategnuti i kad ljudi iz bezbednosnih razloga nisu putovali u susednu državu. Sarađivao sam takođe s njihovim časopisima kad niko od enigmata iz Srbije to nije mogao ili hteo. Počeo sam prvi i da okupljam enigmate iz regiona preko Interneta, organizujući razna vrhunska takmičenja. Pre desetak godina, na moj poziv, logičari iz Hrvatske bili su gosti na šampionatu Srbije u Beogradu. Drugim rečima, uvek sam bio taj koji pravi neke mostove prijateljstva, daleko pre nego što je jedan ovdašnji lik (veliki licemer, lažov i podlac) počeo da glumi nekakvog ambasadora jugoslovenske enigmatike i da izaziva podele i razdor u Enigmatskom savezu Srbije (ESS).

Srdačno su me dočekivali i vrhunski engleski anagramisti u Londonu, gde sam bio u dva navrata. Lepo su me primili i zagonetači iz Mađarske, Bugarske, Brazila, gde sam išao na Svetsko zagonetačko prvenstvo kao predsednik Saveza zagonetača Srbije. Da ne spominjem sa kakvim sve počastima sam dočekan na proslavama "Kviskoteke" u Zagrebu, kao pobednik u dve sastavljačke discipline na Prvenstvu Hrvatske u enigmatici. Svugde gde sam putovao bio sam rado viđen gost, sve do proteklog vikenda, kad su organizovani 33. Susreti zagonetača Hrvatske u Belom Manastiru.

Na tu manifestaciju prvobitno nisam planirao da idem, jer pokušavam uštedeti novac za štampanje moje nove knjige. Međutim, pre nekoliko dana pozvao me je telefonom kolega Antun Jurić, koji se želi reaktivirati u enigmatici. On je odlučio da kupi četiri moje knjige (World of Anagrams, Put ka vrhu 1, 2, 3), a jednu sam mu dao na poklon (Sve je moglo biti drukčije). Da ne bi morao da plaća skupu poštarinu, rešio sam da mu knjige lično donesem na Susrete zagonetača Hrvatske. Nešto slično uradio sam pre nekoliko godina i kad je jedan slovenački ljubitelj enigmatike naručio pet primeraka knjige World of Anagrams, pa sam seo na voz i otišao u Ljubljanu. Za ljude koji su istinski ljubitelji enigmatike i cene moje umeće meni ništa nije teško da uradim.

Kad sam pozvao jednog od domaćina Sozaha, Josipa Dubrovića, da pitam kako stoje stvari sa prevozom za Beli Manastir, on reče da će u Osijeku pokupiti neke ljude iz Srbije, a treba da ide i Antun Košir, pa će srediti da povezu i mene. Međutim, dobrodušni kolega nije računao na to da će Jovan Nedić svim silama pokušati da spreči moj dolazak u Beli Manastir. Time se Nedić kao najobičniji pijun uključio u prljavu igru Slavka Bovana, čiji privatni enigmatski klub je zamalo izbačen iz ESS zbog konstantnih provokacija i pokušaja da napravi haos u savezu.

Ubrzo mi je stiglo obaveštenje od Dubrovića da je sad u nezgodnoj poziciji, sugerisano mi je da je bolje da ne dolazim i da sam nepoželjna osoba na Susretima. Naravno, Nedić tako nešto nije hteo da kaže meni direktno ili da javno saopšti, nego je to uradio onako kurvanjski, izokola, preko mog prijatelja Josipa. Takođe mi je poručeno da se ne mogu takmičiti ako zakasnim na sastavljanje zagonetaka i nije prihvaćen moj predlog da to radim dok traje takmičenje logičara. Jedan potpuno normalan predlog za koji ne postoji opravdanje da se odbije.

U međuvremenu, od Nedićeve žene (možda i od Nedića lično, jer je njegov Fejsbuk profil) neljubazno mi je saopšteno da ima prevoza za Milana Žarkovačkog, Sofiju Necin i njeno dete, a za mene nema, što je nekorektnost par ekselans, jer pravi domaćin bi na sve načine pokušao da reši taj problem, ne bi me tako otresao kao slinu. Pored toga, Nedićevi su me pokušali iznervirati i odvratiti od dolaska neverovatnom tvrdnjom da ne smem da prodajem knjige Juriću, jer je njihova "Oaza" neprofitabilna organizacija i takve stvari moraju da im se najave 15 dana ranije! Naravno, to su najobičnije gluposti, jer ja u Beli Manastir nisam dolazio da izložim neki štand sa knjigama, gde bi se one javno prodavale, nego su to moji privatni poslovi koji nemaju nikakve veze s njima.

O ovom nekorektnom ponašanju domaćina obavestio sam SMS porukom predsednika Hrvatskog zagonetačkog saveza, Peru Galogažu, no nije mi stigao nikakav odgovor. Ujutro sam seo na autobus i krenuo put Sombora, jer na Internetu je stajala informacija da odatle ima autobus za Beli Manastir koji stiže tek u 10:35 (pa bih zato kasnio na sastavljanje zagonetaka). Na moje iznenađenje, na šalteru u Somboru rekli su mi da ta autobuska linija nije funkcionalna već tri godine! Šta ću, seo sam u taksi, platio 25 evra u jednom pravcu, u povratku isto toliko. Ja sam čovek od reči, obećao sam Juriću da ću mu doneti knjige i to sam i uradio.

U Belom Manastiru od domaćina niko nije hteo da me pozdravi osim Josipa Dubrovića. Doduše, nisam ni ja hteo njih da vidim, antipatija je obostrana. Sa Perom Galogažom sam se video i kratko smo popričali, ali ovaj skandal nismo komentarisali. Pretpostavljam da mu je bilo neprijatno zbog neprimerenog ponašanja njegovog prijatelja Joce Nedića, no ako je tako, bio je onda red da mi se izvini u ime Hrvatskog zagonetačkog saveza što nisam dočekan na ljudski način. A ovde nisam samo ja u pitanju, nego je problematično i to što predsednik Enigmatskog saveza Srbije Željko Dimović nije dobio zvaničan poziv od organizatora. Inače, saznao sam da je vozač onih kola iz Osijeka dobio naređenje od Jovana Nedića da me ne poveze ako se ja slučajno pojavim u Osijeku, a čuo sam i da je u kolima bilo dovoljno mesta za još jednog putnika ako se malo stisnemo pozadi.

Naravno, pošto sam tako neprijateljski dočekan od organizatora, odbio sam da uzmem bilo kakvo učešće na ovoj manifestaciji. Nisam se ništa takmičio, nisam hteo da idem na zajedničko slikanje, odbio sam da idem i na ručak i ostao gladan do povratka u Novi Sad. Neki enigmati pokušali su prijateljski da me ubede da se takmičim, da ne budem na kraj srca, ali ipak imam svoje dostojanstvo i renome. Godinama sam najbolji reprezent srpske enigmatike i sad ja treba da budem učesnik predstave koju će da režiraju neki ljudi koji me mrze? Neka, hvala, samo vi nameštajte Bovanu i vašim ljubimcima, ja sam svoje brojne pehare i nagrade zasluženo osvojio, meni ništa nije poklonjeno.

Bilo je juče ipak i nekih lepih stvari. Upoznao sam se sa Antunom Jurićem, verujem da započinjemo jednu finu saradnju. Pričao sam dugo i sa legendom enigmatike Stjepanom Horvatom i njegovim sinom, srdačno su me pozdravili Boris Nazanski, Ranko Skopal, Vjeko Hudolin, Zdravko Žarković, Mladen Markobašić i mnogi drugi enigmati. Toliko od onih tvrdnji da sam nepoželjna osoba i da 99% ljudi ne želi da me vidi. To ne žele samo neki nekolegijalni i nepošteni ljudi koje je odavno trebalo izbaciti iz Enigmatskog saveza Srbije, pa nek onda do mile volje zatupljuju, zaoštravaju i prave ovakve pizdarije.